UPRAVO ČITATE

Dragoljub Stanković: Ptica mi je u oku zanoćila

Dragoljub Stanković: Ptica mi je u oku zanoćila

(Izbor iz pjesama)

 

 

Pesme jednog dana (2005.)

 

*

 

Lična zamenica prvog lica

jednine

dolazi iz dubine jednjaka

širi se kao truba

govori o nekom okruglom

glasu o nečem neshvatljivom.

 

*

 

Otvoriti treba grlo i ne misliti

na jezik što klija kao rodno

drvo na vetrovima utrobe

i pod suncem uma.

 

*

 

Začarao sam kuću

opisao krug nepreletanja

ptica mi je u oku

zanoćila a zmija

u jeziku.

 

 

Barka tela (2010.)

 

*

 

Hodam

iza mene ostaje

brazda nevidljivog

rala što razdire.

 

 

*

 

Prepoznajem nekad sebe u telu

polunage žene s ulice

bubrim njenom kožom

postajem osetljivo nežan

kao najintimnija erogena zona

previjam se kao klupko zmija

košulju skidam ali nikad

do srži lave ne dolazim.

 

 

*

 

Rađa se svet

zaboravom umiva

kost u zemlji

svečanost

zver pobeđena

očnjak na grudima

aortna zakuska

so na usni

ekspanzija svesti.

 

 

*

 

Telo je proteza

gde smo onda mi

čiji produžetak je

instrument krika

božanski insekti

livada zauma

raspojasana ludača.

 

 

S onu stranu noći (2014.)

 

 

***

 

Euridika putuje krvotokom

samo je matematika vodi

naučena intuicija

meri osluškuje

otvaraju se i zatvaraju vrata

sa siktanjem i treskom.

Kroti životinju moje ljudskosti

zver vezanu lancima

zapenušenu kobilu

znojavu balavu crnu

poput večne noći.

 

Postavlja grafikone

bezinteresno pomera

ruku klizi kao da miluje

izbezumljenu grivu ljubavi.

 

Probija se kao stalker

do sobe želja

kroz začudni vetar

tumara mrakom hodnika

zidovi nervozno se grče

riču

smeh sakuplja

kao mešanje krvi

ne zna ko se to

kikoće iz dubine

sluti kez oduran

kao na početku sveta

čudovište se množi.

 

 

***

 

Lista moja uzaludnost

možeš je dodirnuti

kao srce

otvori cvet ruže

latice trepere

u orbiti krvi

zuje pčele prenose

polen prah

zvezde

dah.

 

 

***

 

Dok tuširam se

menjam pol

voda se sliva

niz mene topla

hladi me greje

napuštam kožu

vidim ribe

pripitomljene aždaje

nemani blage

plave.

 

 

***

 

Ne ja moje srce hoće da živi

nada se lupa veselo brizga

uprkos mraku monotoniji

želim želim želim kuca mrmori

podiže me

bezumno kao životinja dete

zver dobrodušna

čudim se popuštam

prihvatam nalog

te volje znam

jednom kad odluči

da prestane neću je moći

pokrenuti.


Dragoljub Stanković

Pjesnik, prozaista, književni kritičar, intervjuer. Objavio tri knjige poezije “Pesme jednog dana” (2005.), “Barka tela” (2010.) i “S onu stranu noći” (2014.)

POVEZANI ČLANCI